Позориште на италијански начин је позоришна структура карактеристична за италијанску архитектуру посебно распространјенуу између 18. и 19.века. Архитектонске појединости се разликују, пре свега, у неким карактеристикама: - сала, из типичне правоугаоне краљевског позоришта прелази у облик потковице, стварајући партер који ће временом постати, од простора за плес, место најболје видлјивости представе; - Елиминација трибина да би се направили боксови одвојени једни од других и подељени по висини и реду; - Већа дубина сцене како би се омогућило коришћење иновативних перспективних крила и могућности, за глумца, да глуме унутар а не испред сцене, као што је било уобичајено у ренесансном позоришту.